Početkom marta, uoči Svetskog Dana energetske efikasnosti, doneti su podzakonski propisi na osnovu relativno novog Zakona o energetskoj efikasnosti. Osnovni cilj ovog Zakona bio je usklađivanje sa propisima Evropske Unije u pogledu obezbeđivanja energetske efikasnosti u krajnjoj potrošnji energije. Naime, ovaj Zakon prati postavljene ciljeve EU u oblasti energetske politike predviđene u Energetskoj strategiji za Evropu poznatoj pod nazivom Energy 2020.
Postojeća i prilično detaljna regulativa ove oblasti u Srbiji dopunjena je sledećim pravilnicima: Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti uređaja za klimatizaciju, Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za pranje veša u domaćinstvu i Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetiljki, a koji su na snazi od 1. marta 2014. godine.
Prvi Pravilnik propisuje zahteve isporučilaca i prodavaca klima uređaja u pogledu označavanja energetske efikasnosti uređaja za klimatizaciju koji se napajaju iz električne mreže sa nominalnom rashladnom i/ili grejnom snagom, koja je manja od ili jednaka 12kW, kao i drugih podataka o uređajima za klimatizaciju, uključujući i izgled i dizajn oznake uređaja za klimatizaciju, drugi Pravilnik propisuje zahteve u pogledu označavanja energetske efikasnosti mašina za pranje veša u domaćinstvu koje se napajaju iz električne mreže, mašina za pranje veša u domaćinstvu s mrežnim napajanjem koje se mogu napajati i baterijski i ugradnih mašina za pranje veša u domaćinstvu, kao i drugih podataka o tim proizvodima, uključujući i izgled oznake za mašine za pranje veša u domaćinstvu, dok treći Pravilnik propisuje zahteve u pogledu označavanja energetske efikasnosti električnih sijalica i svetiljki, kao i dopunske informacije o električnim sijalicama, uključujući i izgled i dizajn oznake za svetiljke i oznake za električnu sijalicu.
Imajući u vidu donošenje ovih propisa iz oblasti energetske efikasnosti, sa ciljem da se smanji potrošnja energije krajnjih potrošača na nivo koji je prihvatljiv za Srbiju i i imajući vidu da je vlada izdvojila 1,3 milijarde dinara za realizaciju ovih projekata koji će se, nadamo se, nastaviti, realno je očekivati dugoročne efekte na planu postizanja održivog razvoja.
