Narodna Skupština Republike Srbije je 9. septembra 2021. godine usvojila novi Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“, br. 88/2021) (u daljem tekstu: Zakon), kojim nastoji da izmeni nedostatke prethodnog zakona i da omogući harmonizaciju prava sa evropskom regulativom.
Iako se novi Zakon ne razlikuje u mnogome od starog Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“, br. 62/2014, 6/2016 – dr. zakon i 44/2018 – dr. zakon), novine koje unosi u pravni sistem se uglavnom odnose na bolji mehanizam zaštite prava potrošača.
Najbitnije novine
Novi Zakon propisuje obavezu trgovcima da učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima, ukoliko dođe do njih. Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga, potrošača na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine obavesti o mogućnosti vansudskog rešavanja spora. Vansudski postupak će moći da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu, a nakon prijema odgovora ili odluke prodavca o izjavljenoj reklamaciji. U izjašnjenju potrošač će morati da navede činjenice na kojima zasniva svoje navode i dokaze. Trgovac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova pred telom za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, a čije uslove za osnivanje i rad utvrđuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Kazna za one privredne subjekte koji odbiju da učestvuju u medijaciji ili ne objave obaveštenje da kupac ima pravo na vansudsko rešavanje spora iznosi 50.000,00 RSD. Vansudsko rešavanje potrošačkog spora u skladu sa ovim zakonom može da traje najduže 90 dana od dana podnošenja predloga, a u izuzetnim slučajevima, kada je predmet spora složen, rok od 90 dana se može produžiti za najviše još 90 dana, o čemu će telo bez odlaganja morati da obavesti potrošača i trgovca.
Cilj uvođenja obaveze vansudskog rešavanja spora je pokušaj da se smanji pritisak na sudove u vezi sa mnogobrojnim potrošačkim sporovima. Novi Zakon obavezaće i sudove da evidentiraju svaku tužbu potrošača i da jednom godišnje dostavljaju podatke o broju potrošačkih sporova, donetih presuda i prosečnoj dužini trajanja potrošačkih sporova ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa, na propisanom obrascu, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Novine Zakona se odnose i na ograničenja kod direktnog oglašavanja, pa tako Zakon predviđa zabranu direktnog oglašavanja telefonom, faksom ili elektronskom poštom i drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača. Svako ko ne bude želeo da prima pozive ili poruke moći će da se prijavi popunjavanjem obrasca kod mobilnog operatera ili operatera fiksne telefonije i prijave se u registar “Ne zovi”.
Registar se vodi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije (RATEL), koji sadrži podatke potrošača, kao što su ime i prezime, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona i datum upisa u registar. Trgovci će moći lako da se informišu, s obzirom da je registar javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona i datum upisa u registar.
Trgovci koji se ne budu obazirali na podatke iz registra „Ne zovi“, rizikovaće plaćanje novčane kazne u iznosu od 30.000,00 RSD za preduzetnike ili 50.000,00 RSD za pravna lica. Trgovci bi mogli biti kažnjivani i prekršajno ukoliko pozivaju potrošače čiji su brojevi uneti u navedeni registar.
Ono što je takođe bitno za potrošače je da prodavac ili pružalac usluge dužan da sačini proračun sa specifikacijom usluge, ukoliko vrednost prelazi 5.000,00 RSD. Pre otpočinjanja pružanja usluge, trgovac je dužan da pribavi pisanu saglasnost potrošača na proračun. Potrošač može da odbije plaćanje cene, ako mu pružalac usluge ne dostavi specifikaciju. Ako je cena ugovorena bez izričite tvrdnje trgovca za tačnost proračuna, trgovac ne može da zahteva povećanje cene za više od 15 odsto proračuna.
Primenom novog Zakona pruža se veća zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju. Jedna od značajnih novina je obavezujuća priroda predugovornih informacija, koja predviđa da se putniku moraju pružiti informacije drugih troškova, koji nisu obuhvaćeni jedinstvenom prodajnom cenom turističkog putovanja, stoga putnik neće biti u obavezi da ih snosi ukoliko ne bude upoznat sa njima. Pored toga, organizator će imati veću odgovornost, pa će tako biti odgovoran za sve greške koje nastanu usled tehničkih nedostataka u procesu rezervisanja putovanja ili usluga.
Zakon na kraju pooštava kaznenu politiku za pravna lica, ali i predviđa da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ni voditi, ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen, izuzev članova koji se odnose na kolektivni interes potrošača i mere njihove zaštite, gde produžava zastarelost prekršaja na tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Početak primene
Zakon je stupio na snagu 11. septembra 2021. godine, ali počinje sa primenom tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu, to jest 11. decembra 2021. godine, osim odredaba koje se odnose na vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, koje se primenjuju po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, to jest 11. marta 2022. godine.