Narodna skupština Republike Srbije je 14. decembra 2017. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju koji je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine („Zakon“). Zakon se neće primenjivati na stečajne postupke koji su bili u toku u momentu stupanja na snagu Zakona.
Zakonom su uvedeni novi instituti u skladu sa uporednim zakonskim rešenjima dok je određeni broj postojećih odredbi dodatno razrađen, sve u cilju efikasnijeg sprovođenja stečajnog postupka i poboljšanja namirenja poverilaca, kao i poboljšanje položaja obezbeđenih poverilaca.
Konkretno, položaj razlučnih poverilaca je poboljšan time što je razlučnim poveriocima priznato pravo učešća u odboru poverilaca čiji će jedan član od sada biti biran iz reda razlučnih poverilaca, na koji način je obezbeđeno učešće i ovih poverilaca u odlučivanju o pitanjima iz nadležnosti odbora poverilaca. Dodatno, u većoj meri u odnosu na prethodno rešenje razrađena su pravila stečajnog postupaka i uslovi pod kojima se razlučni i založni poverioci mogu namiriti iz založene imovine stečajnog dužnika van stečajnog postupka.
Kada je u pitanju postupak reorganizacije, određene odredbe su dodatno pojašnjenje i razrađene kako bi se ujednačila sudska praksa u toj oblasti i sprečile zloupotrebe ovog mehanizma koje se u praksi dovele do dugog trajanja postupaka reorganizacije a sve na štetu poverilaca. Jasno su predviđeni rokovi za podnošenje plana reorganizacije, dok je propisano da se plan reorganizacije može samo jednom menjati što dodatno treba da dovede do veće efikasnosti samog postupka i bolje zaštite poverilaca kada je reorganizacija u pitanju.
Zakonom su predviđeni i efikasniji mehanizmi za kontrolu rada stečajnih upravnika, učešće ovlašćenih procenitelja i sudskih veštaka, kao i određeni pravni lekovi i lica koja imaju pravo da iste podnose.
Nova rešenja propisana Zakonom u skladu su sa regulatornom reformom koja se sprovodi u Republici Srbiji, posebno u oblasti poboljšanja poslovnog ambijenta i stimulisanja ekonomskog rasta, a ova rešenja usaglašena su i sa Strategijom za rešavanje nenaplativih kredita koju je 2015. godine usvojila Vlada Republike Srbije. Pored toga, Zakon prati rešenja iz uporednih zakonodavstava, uzimajući u obzir Direktivu Evropske unije 1346/2000 od 29. maja 2000. godine, koju bi Republika Srbija bila u obavezi da implementira u narednom periodu.
