(Službeni Glasnik Republike Srbije, br. 89/2015)
Zakon o ulaganjima (u daljem tekstu „Zakon“) stupio je na snagu 4. novembra 2015. godine. Danom stupanja Zakona na snagu prestali su da važe Zakon o stranim ulaganjima (Službeni list SRJ, br. 3/2002 i 5/2003, Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja i Službeni glasnik RS, br. 107/2014 – dr. zakon), glava VIII – „Promocija izvoza i stranih ulaganja“ Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (Službeni glasnik RS, br. 36/2009, 36/2011 – dr. zakon i 88/2011), kao i glava V, odeljak 6, član 27-30 Zakona o regionalnom razvoju (Službeni glasnik RS, br. 51/2009 i 30/2010).
Po samom nazivu novousvojenog Zakona odmah se može primetiti da se Zakon za razliku od njegovog prethodnika (Zakona o stranim ulaganjima) odnosi kako na strana tako i na domaća ulaganja. Ciljevi donošenja Zakona su taksativno navedeni u samom Zakonu i usmereni su na unapređenje investicionog okruženja u Republici Srbiji, podsticanje direktnih ulaganja radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, rast zaposlenosti, sveukupni društveni boljitak itd.
Zakon takođe izričito propisuje prava ulagača koja u velikoj meri predstavljaju afirmaciju Ustavom propisanih načela i u kojima se naročito ogleda namera zakonodavca za obezbeđivanje garancija za ulagače i ulaganja uopšte. Naime, Zakonom su propisana sledeća prava ulagača: sloboda ulaganja, zaštita stečenih prava, garancije protiv eksproprijacije, nacionalni tretman stranih ulaganja, sloboda plaćanja prema inostranstvu (koja naročito podrazumeva pravo ulagača na kupovinu deviza na deviznom tržištu u Republici Srbiji radi plaćanja prema inostranstvu), pravo na transfer dobiti i imovine stranog ulagača (koje naročito podrazumeva pravo stranog ulagača na slobodan transfer finansijskih i drugih sredstava u vezi sa ulaganjem nakon plaćanja svih poreskih i drugih obaveza po osnovu javnih prihoda) i sporazumno rešavanje sporova. Treba napomenuti da je u pogledu eksproprijacije Zakonom propisano da ulaganje neće biti predmet eksproprijacije, pri čemu je predviđen izuzetak prema kom se svojina i druga stvarna prava ulagača na nepokretnostima mogu oduzeti ili ograničiti u javnom interesu, ako je takva mogućnost predviđena posebnim zakonom..
Još jedna važna novina Zakona je propisivanje podele ulaganja prema značaju i to na ulaganje od posebnog značaja za Republiku Srbiju i ulaganje od lokalnog značaja uz navođenje načelnih kriterijuma na osnovu kojih se značaj ulaganja utvrđuje, a koji se bliže određuju uredbom Vlade. Podela je, između ostalog, značajna jer se za ulaganja od posebnog značaja predlog dodele državne pomoći donosi bez objave javnog poziva.
Zakonom su takođe propisani podsticaji za ulaganje čiji korisnici mogu biti fizička i pravna lica koja su obveznici poreza i doprinosa i drugih javnih prihoda u Republici Srbiji. Zakon međutim ne uvodi nove podsticaje već se poziva na one koji su već predviđeni propisima kojima se uređuju državna pomoć, poreski podsticaji i olakšice i oslobođenja od plaćanja taksi, carinske povlastice i sistem obaveznog socijalnog osiguranja. Izuzetak je odredba Zakona koja se odnosi na carinsku povlasticu, a kojom je predviđeno da je uvoz opreme koji predstavlja ulog stranog ulagača, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću, slobodan i oslobođen od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.
Kriterijume, uslove i način privlačenja direktnih investicija i vođenja evidencije o odobrenim podsticajima bliže uređuje Vlada, vodeći naročito računa o usklađenosti sa propisima kojima se uređuje kontrola i dodela državne pomoći. Odluku o dodeli podsticaja za ulaganja donosi Savet za ekonomski razvoj kao kolegijalno telo, dok ugovore o dodeli podsticajnih sredstava obezbeđenih iz budžeta Republike Srbije sa ulagačem zaključuje ministarstvo nadležno za poslove privrede uz prethodnu saglasnost Vlade. Navedeni način dodele podsticaja s jedne strane onemogućuje donošenje proizvoljnih odluka obzirom da se odluke donose od strane kolegijalnog organa, dok je s druge strane direktno povezan sa odgovornošću Vlade i nadležnog ministarstva što sve doprinosi unapređenju principa transparentosti prilikom dodele podsticaja za ulaganje.
Zakonom se takođe po prvi put jasno određuju subjekti podrške ulaganjima, među kojima su i organi koji će biti obrazovani nakon stupanja Zakona na snagu (Savet za ekonomski razvoj i Razvojna agencija Srbije). Pored toga, Zakonom je izričito predviđena dužnost organa vlasti da u vezi sa ostvarenjem i održanjem ulaganja i obaveza ulagača hitno postupaju, kao i da u okviru svojih nadležnosti omogućavaju nesmetano ulaganje i prate i kontrolišu ostvarivanje prava ulagača i izvršavanje obaveza ulagača odnosno preuzetih obaveza Republike Srbije u vezi sa ulaganjem.
Nakon izlaganja najvažnijih novina Zakona, možemo zaključiti da je glavni cilj donošenja Zakona umanjenje troškova i vremena ulagača kroz bolju koordinaciju rada imalaca javnih ovlašćenja u procesu planiranja i sprovođenja ulaganja, a sve u cilju stimulisanja pojave novih privrednih subjekata i povećanja tržišne konkurencije, te pozitivnog uticaja na investiciono okruženje i privredni razvoj uopšte.
