Srbija: Nacrt Zakona o obnovljivim izvorima energije

Energetika

Uroš Popović & Simona Vračar

Publisher: Bojović Drašković Popović & Partners

Nacrt Zakona o obnovljivim izvorima energije (u daljem tekstu: „Nacrt zakona“) objavljen je 21. januara 2021. godine na internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike (u daljem tekstu: „Ministarstvo“). Javna rasprava je održana u periodu između 21. januara i 9. februara 2021. godine.

Nacrt zakona uređuje, između ostalog, pitanja koja se tiču statusa povlašćenog proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (povlašćeni proizvođač), privremenog povlašćenog proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (privremeni povlašćeni proizvođač), sistema podsticajnih mera, procedure za sticanje povlašćenog statusa i uvodi pojam kupca-proizvođača. 

Podsticajne mere 

Nacrt zakona predviđa tržišne premije i sistem fid-in tarifa kao podsticajne mere. Energetski objekti koji mogu biti predmet podsticajnih mera su novoizgrađene ili rekonstruisane hidroelektrane, elektrane na biomasu ili biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad, na deponijski gas, na gas iz postrojenja za tretman komunalnih voda i za proizvodnju iz ostalih obnovljivih izvora energije. 

Predviđeno je da, svake tri godine (do kraja februara), Ministarstvo objavljuje pregled sistema podsticaja koji se primenjuje, koji sadrži vremenski plan održavanja aukcije, učestalost aukcija, očekivane nove kapacitete, budžet za podsticajne mere i vrste tehnologija koje će biti podržane podsticajnim merama. 

Sistem tržišne premije 

Sistem tržišne premije predviđen je kao vrsta državne pomoći koja predstavlja dodatak na tržišnu cenu električne energije koju korisnici premije isporuče na tržište i određuje se u evrocentima po kWh. Maksimalan iznos premije je unapred određen i učesnici se na aukciji nadmeću za nižu cenu. 

Agencija za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: „AERS“), objavljuje početnu visinu premije, tj. maksimalni iznos premije i referentne tržišne cene za potrebe sprovođena aukcije, dok se aukcije organizuju na osnovu raspoloživih kvota koje određuje Vlada.

Postupak akcije počinje javnim pozivom koji raspisuje Ministarstvo, a dalje postupak sprovodi komisija koju imenuje Ministarstvo (u daljem tekstu: „Komisija“). 

Postupak aukcije sastoji se iz tri dela – kvalifikacija, nadmetanje i odabir najboljih ponuda. 

Kvalifikacija je prva, eliminaciona faza u kojoj se vrši odabir učesnika na osnovu ispunjenosti propisanih uslova. Nacrt zakona propisuje uslove, međutim, predviđeno je da se odgovarajućim podzakonskim aktom detaljnije odrede uslovi. Jedan on osnovnih uslova je posedovanje elektrane ili građevinske dozvole za izgradnju elektrane. 

Učesnici koji ispunjavaju propisane uslove ulaze u sledeću fazu aukcije – nadmetanje. Učesnici daju svoje ponude za premiju, a zatim se rangiraju od najmanjeg do najvećeg iznosa premije, tj. maksimalnog iznosa premije i na taj način se kvota popunjava. Kada ukupan zbir instalisanih snaga elektrana dostigne iznos propisane kvote, kvota je popunjena. 

Finalna faza aukcije je odabir najboljih ponuda. Komisija sastavlja nacrt rang liste koju dostavlja Ministru zaduženom za poslove energetike (u daljem tekstu: „Ministar“) sa izveštajem i predlogom odluke. Na osnovu primljene dokumentacije, Ministar donosi odluku o najboljim ponudama. Na osnovu te odluke, Ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno o odbijanju prava na tržišnu premiju učesnicima aukcije. 

Učesnici koji steknu pravo na premiju na prethodno opisan način, stiču status privremenog povlašćenog proizvođača. Nakon sticanja tog statusa, privremeni povlašćeni proizvođač ima 30 dana od dana sticanja statusa da dostavi Ministarstvu finansijski instrument obezbeđenja (bankarsku garanciju koja je bezuslovna, neopoziva, plativa na prvi poziv i bez prava na prigovor, ili novčani depozit koji služi kao garancija) i 15 dana od dana kada je dostavljen finansijski instrument Ministarstvu da podnese zahtev za zaključenje ugovora o premiji. Ukoliko bilo koji od rokova ne bude ispoštovan, privremeni povlašćeni proizvođač gubi pravo na premiju i kvota koju je rezervisao ostaje neraspodeljena (može se raspodeliti u narednoj aukciji). 

Status privremenog povlašćenog proizvođača traje tri godine, odnosno jednu godinu za solarne elektrane. Privremeni povlašćeni proizvođač može da podnese zahtev za produženje statusa za još jednu godinu, najkasnije 30 dana pre isteka statusa. 

Ministar odlučuje o zahtevu za sticanje statusa povlašćenog proizvođača ukoliko su ispunjeni svi uslovi koje propisuje Nacrt zakona. Navedeni razlozi se većinski odnose na elektranu i posedovanje svih neophodnih dozvola za bavljenje ovim poslovnim aktivnostima. 

Podsticajni period traje do isteka perioda amortizacije elektrane, ali ne duže od 12 godina od dana prve isplate premije. 

Jedna od najvažnijih podsticajnih mera odnosi se na balansnu odgovornost. Naime, Nacrt zakona predviđa entitet koji će Vlada u nastavku odrediti preuzeti balansu odgovornost  do uspostavljanja organizovanog unutardnevnog tržišta električne energije. Nadalje, predviđeno je da je operater prenosnog, odnosno distributivnog sistema dužan da prioritetno preuzima energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.    

Sistem fid-in tarifa 

Osim tržišne premije, Nacrt zakona predviđa i sistem fid-in tarifa koji predstavlja vrstu državne pomoći koja se dodeljuje kao podsticajna otkupna cena koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u energetski sistem tokom podsticajnog perioda. 

Sistem fid-in tarifa predviđen je za mala postrojenja i demonstracione projekte. Mala postrojenja su elektrane sa instalisanom snagom manjom od 500 kW, odnosno vetroelektrane sa instalisanom snagom manjom od 3 MW. 

Sve prethodno navedeno u vezi sa aukcijama, statusom privremenog povlašćenog proizvođača, ugovora o premiji (u ovom slučaju o fid-in tarifi), podsticajnom periodu itd. važi i shodno se primenjuje i na sistem fid-in tarifa. 

„Prozjumer“ 

Jedna od najvažnijih novosti koju uvodi Nacrt zakona jeste status kupca-proizvođača („prozjumer“ na engleskom prosumer – producer+consumer), lica koje je istovremeno proizvođač i potrošač električne energije. Prvi put, zakonom se uređuje takva kategorija i Nacrt zakona previđa da će prozjumeri moći, ne samo da proizvode energiju za sopstvene potrebe, već i da će moći da isporuče (prodaju) višak energije u sistem i imaju pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača. 

Nacrt zakona, kao potpuno novi zakon o obnovljivim izvorima energije, uređuje mnoga važna pitanja, ali stavlja fokus na novi sistem podsticajnih mera. Takođe, treba imati u vidu da Nacrt zakona predviđa donošenje seta podzakonskih akata koji će urediti svaku od pomenutih oblasti detaljnije. 

U ovom trenutku, javna rasprava je završena, međutim, nema najava u vezi sa objavljivanjem predloga zakona i kada bi mogao biti podnet Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.