Srbija: Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Rešavanje sporova

Publisher: Bojovic & Partners

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je krajem 2015.godine novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.106/2015) („Zakon“). Ipak, najveći broj odredaba Zakona primenjuje se od 01. jula 2016.godine. 

Zakon je uveo veliki broj novina u poređenju sa prethodnim pravnim okvirom. Prema zakonodavcu, Zakon bi trebao da postigne ravnotežu između brzine postupka i ujednačavanja sudske prakse, obezbeđujući ubrzanje postupka i uklanjanje nesigurnosti koje su se javljale u praksi.

U izvršni postupak je ponovo uvedena žalba kao dostupni pravni lek. Viši sudovi i Privredni apelacioni sud, kao drugostepeni sudovi, nadležni su za odlučivanje o žalbi. Zakon jasno propisuje da drugostepeni sudovi, odlučujući o žalbi, ne mogu da ukinu prvostepenu odluku već moraju da odluče u meritumu. Ovakvo rešenje se čini ispravnim i trebalo bi da spreči odugovlačenje izvršnog postupka. Iako bi drugostepeni sudovi trebali da doprinesu ujednačavanju sudske prakse, oni se do sada nisu bavili izvršnim postupkom. Takođe, zakonodavac nije obezbedio dodatna sredstva za implementaciju Zakona, i broj zaposlenih koji rade na predmetima izvršenja nije povećan još uvek. Stoga, može se očekivati da drugostepeni sudovi, koji su već preopterećeni, neće postupati u skladu sa propisanim rokovima za odlučivanje o žalbi. 

Instituti kao što su povraćaj u pređašnje stanje, veštačenje, odlaganje izvršenja i drugi, koje prethodni zakon nije propisivao, takođe su ponovo uvedeni u izvršni postupak. Rezultat ovoga u pojedinim slučajevima mogao bi biti usporavanje izvršnog postupaka, uzimajući u obzir iskustva u vezi sa ovim institutima kada su bili primenjivani u prošlosti. 

Prema Zakonu, javni izvršitelji isključivo sprovode izvršenje, osim u nekoliko situacija, kada je sud isključivo nadležan. Ovo bi trebalo da ubrza postupke izvršenja, jer je praksa pokazala da su javni izvršitelji mnogo brži i efikasniji u sprovođenju izvršenja u odnosu na sudove. S obzirom da javni izvršitelji imaju šira ovlašćenja, Zakon propisuje strože uslove za njihovo imenovanje i omogućuje strožu kontrolu njihovog rada. 

U poređenju sa prethodnim zakonom, položaj trećeg lica u izvršnom postupku je poboljšan. Treće lice sada ima pravo da inicira protivizvršenje, sredstvo koje ovlašćuje treće lice da započne izvršenje protiv poverioca, po okončanju izvršenja pokrenutog od strane poverioca, pod uslovom da su ispunjeni uslovi propisani Zakonom. 

Što se tiče izvršenja na nepokretnostima, Zakon uvodi koncept pravne fikcije upisa zabeležbe o izvršenju u katastar nepokretnosti. Prema ovoj pravnoj fikciji, ukoliko katastar nepokretnosti ne upiše zabeležbu rešenja o izvršenju u roku od 72 časa od prijema zahteva za upis, smatrati će se da je takva zabeležba upisana. Ovo pravilo bi trebalo da eliminiše neblagovremeno postupanje katastra u ovim situacijama i da bolje štiti interes poverioca.

Za razliku od prethodnog zakona, Zakon propisuje da javnobeležničke isprave koje imaju snagu izvršne isprave predstavljaju izvršne isprave. Sudovi su dosada u praksi bili skloni odbijanju predloga za izvršenje na osnovu javnobeležničkih isprava koje imaju snagu izvršne isprave, pa bi ova novina trebala da takvo postupanje sudova onemogući.

Izvršnim poveriocima i dužnicima je sada pružena bolja zaštita kada je u pitanju prodaja pokretne i nepokretne imovine putem javnog nadmetanja u postupku izvršenja. Zakon propisuje da stvar na prvom javnom nadmetanju ne može biti prodata ispod 70% procenjene vrednosti stvari, dok na drugom javnom nadmetanju ne može biti prodata ispod 50% procenjene vrednosti stvari. U poređenju sa prethodnim zakonom, pomenuti pragovi vrednosti vezani za prodaju stvari su viši.