Srbija: Usvojena nova Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije koja detaljno reguliše skraćeni postupak po prijavi koncentracije

Konkurencija

Uroš Popović

Publisher: Bojovic & Partners

Kao što je velikoj većini subjekata koji su aktivni na srpskom tržištu već poznato, Zakon o zaštiti konkurencije (u daljem tekstu: „Zakon“) utvrđuje obavezu prijave određenih koncentracija koje prelaze propisane pragove, kao i dužnost učesnika u koncentraciji da se uzdrže od njenog sprovođenja dok Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: „Komisija“) ne donese rešenje kojim takvu koncentraciju (uslovno ili bezuslovno) odobrava. Komisija je nadležna da, između ostalog, u slučaju nepoštovanja ove obaveze, odredi različite mere zaštite konkurencije, uključujući novčane kazne u visini najviše 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda subjekta u pitanju.

Pored toga, Zakon propisuje i relativno niske pragove za prijavu koncentracija, usled čega veliki broj (čak i „foreign-to-foreign“) koncentracija potpada pod ovu obavezu prijavljivanja Komisiji, bez obzira što one nemaju nikakav uticaj na konkurenciju na domaćem tržištu. Tako na primer zajedničko ulaganje (engl. joint venture) dve strane kompanije, osnovan u inostranstvu sa ciljem obavljanja delatnosti van Srbije, podleže odobrenju u Srbiji ukoliko je bar jedna od strana JV-a ostvarila prihod preko 10 miliona evra u Srbiji (pod uslovom da je ukupan prihod obe strane ostvaren na svetskom tržištu veći od 100 miliona), čak iako prihod ostvaren u Srbiji potiče od delatnosti koja nije u vezi sa delatnošću JV-a.

S obzirom na to da je usled ovakve situacije veliki broj transakcija prijavljivan Komisiji, i usled postojanja samo jednog, redovnog načina rešavanja po tim prijavama koji je podrazumevao detaljniju ocenu činjenica i okolnosti, Komisija je u radu često bilo preopterećena što je zasigurno uticalo na njegovu efikasnost i brzinu, kao i troškove (kako u novcu, tako i u vremenu) pripreme prijava. Stoga je sama Komisija predložila detaljnije regulisanje ove oblasti kroz uvođenje još jednog, skraćenog postupka prijave koncentracije. U tom smislu, usvojena je nova Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije (u daljem tekstu: „Uredba“), prema kojoj koncentracije koje ispunjavaju odgovarajuće uslove, odnosno koncentracije za koje je malo verovatno da će prouzrokovati povredu konkurencije i za koje je dovoljna skraćena prijava, podležu pojednostavljenom postupku. Jednostavnost ovog postupka se pre svega ogleda u smanjenom broju neophodnih dokumenata i informacija koje se zahtevaju za pravilno donošenje odluke. Ono što je primetno je da se još uvek zahtevaju podaci o 5 najvećih kupaca i 5 najvećih dobavljača, uz podatke o vrednosti prodaje za svakog kupca/dobavljača, i to za svaku od tri godine koje prethode godini u kojoj se sprovodi koncentracija, što neosporno u velikoj meri umanjuje „pojednostavljeni“ karakter Uredbe.

Na sajtu Komisije je 1. februara 2016. godine objavljen tekst Uredbe, zajedno sa novim obrascima za prijavu koncentracije kako u redovnom, tako i u skraćenom postupku. Tekst Uredbe i nove obrasce na srpskom jeziku možete videti na sledećem linku.